Finansije i Osiguranje - Srbija

Euribor na najvišem nivou od januara 2025: Šta to znači za one koji imaju stambene kredite?

Od januara, tromesečni i šestomesečni euribor porasli su za po 30 odsto, a stručnjaci navode da je razlog za ovo cena energenata, ponajviše nafte, čije cene je sve teže prognozirati.

Euribor, kako tromesečni tako i šestomesečni, nastavljaju da rastu. Od početka godine tromesečni euribor porastao je sa 2,029 odsto na 2,647, dok je šestomesečni uvećan sa 2,105 na 2,97 odsto.

Na ovaj rast, koji za oba iznosi oko trećine, direktno su uticale visoke cene nafte kao posledica rata na Bliskom istoku. Iako je i tromesečni euribor doživeo skok u martu ove godine, a rast šestomesečnog euribora je u ovom periodu čak 0,4 procentna poena. Cene nafte su istovremeno skočile sa 65 na čak 112 dolara po barelu.

Kako navodi ekonomista Zoran Grubišić, Evropska centralna banka je više puta popuštala monetarnu politiku snižavajući kamatne stope, što je dovelo i do pada euribora, ali posledice prevelike relaksacije su poskupljenja koja su sada vidljiva.

„Sada ponovo imamo inflacioni pritisak, jer nafta je oko 100 dolara po barelu i nije izvesno kada će se spustiti u neki prethodni okvir, između 70 i 80 ili čak 60 i 70 dolara, u kome se dugoročno kretala“, kaže Grubišić.

Da će euribor nastaviti da u velikoj meri zavisi od cena nafte potvrđuje i Dušan Uzelac, urednik sajta Kamatica.

Pored toga, on naglašava da je to već polje geopolitike i da je svet ušao u neko novo doba kada su u pitanju cene energenata, u kome su takva pitanja sve nepredvidivija i nedostupnija široj javnosti.

„Svaka moguća projekcija je prilično teška zato što smo ušli u neko moderno doba kada se objavama na tviteru podižu i spuštaju cene energenata, kao i aranžmani koji su daleko od očiju javnosti, a koji menjaju te cene i to je ono što dominantno utiče na cenu novca. Ono što je tu bitno za običnog čoveka da razume, za nekoga ko ima stambeni kredit vezan za euribor, jeste da nikome nije u interesu da taj euribor ode u neizdržive iznose. To je fina granica između visoke cene zaduživanja i kolapsa celog sistema, a to nikome ne donosi ništa dobro“, navodi Uzelac.